Reč-dve o stanju u zemlji... Iliti: Zašto Deda Mraz ne poseduje nekretnine u Srbiji?
Autor wavribica | 28 Decembar, 2007 | read_nums (102149)Nije vreme za politiku, znam. Nisam planirala da pišem na ovu temu, ali nešto me kopka, pa moram da kažem, čisto da ne ostane neizrečeno. Ne upuštam se inače u bilo kakve rasprave koje imaju veze sa politikom jer smatram da nisam kompetentna za tako nešto. Ne poznajem detaljno sadašnji spektar političara (ali koliko čujem, šarolik je), ne raspolažem dovoljnim kvantumom činjenica, a i dogadjaje koje su mi servirali istoričari u školi (svaka čast svima, da se ne ogrešim) stavljam pod veliki znak pitanja, za svaki slučaj i za ne daj Bože. Ali to ne znači da nemam stav.
Imam ga.
I sad ću da ga iznesem.
Mi kao narod smo pleme. Tu ne pravim izuzetak za sebe, niti za bilo koga čije mišljenje i delo cenim i poštujem. Dakle, mi smo plame. Svi. Necivilizovaniji smo od bilo kog afričkog plemena (ništa lično prema braći Afrikancima, to je samo komparacija za isticanje karakteristika našeg plemena).
Već duže od deset godina, a neću preterati ako kažem duže i od trideset, mi imamo problem koji se zove Kosovo. Poslednjih dvadesetak godina imamo problem koji se zove neuspeli pokušaj bratstva i jedinstva. Isto toliko imamo problem i katastrofalne ekonomske situacije. Poslednjih godina se na «vrhu» naše države samo smenjuje bagra kao odgovor na naše traženje promena. I ko god da dodje, nije u stanju bilo šta da promeni. Jer, sve su to pripadnici jednog te istog plemena, razmišljaju na isti način, jedu istu hranu, da ne kažem nešto drugo...
Od vremena kad su se šiptari počeli skupljati dole, pripadnici našeg plemena prodaju svoje šupe za basnoslovne novce. Ne kažem, sada bih i ja prodala svoju šupu i pobegla odande glavom bez obzira. Tamo ljudi žive u kućama koje su opasane bodljikavom žicom i, kako sranje traje već dosta godina, oni su se navikli na to da neko nekog ubije, da padne po koja bomba i na slične stvari. Njima je to normalan život. Lako se navikavaju. Dok je račun za struju i za telefon koji su, sasvim usput budi rečeno, nabili šiptari, bivao podeljen na nekoliko srpskih kuća i dok niko nije smeo A da im kaže, sve je teklo glatko. Nisu izlazili na izbore, nisu imali popis ko zna koliko dugo.... I ko zna koliko ih tamo ima. Nisu priznavali državu u kojoj žive. Sada gospoda šiptari sede u Skupštini i vode glavnu reč...imaju svoju vladu... Koju, bre, vladu? Pritom to nije muško srpsko ime koje oni koriste za žene! Ljudi dole imaju struje po sat vremena dnevno, reče mi moja cimerka koja je iz severnog dela Kosovske Mitrovice.
A uvaženi pripadnici našeg plemena se samo redjaju, smenjuju, dolaze, prolaze, palamude, žvaću, životare, drekenjaju se i svadjaju na TV-u, kradu, beže, pa se opet vraćaju i sve tako u krug. Iste reči iz različitih usta, ista sranja ista iz različitih perspektiva, ista se pesma peva po ko zna koji put, a niko ne zna gde je stop na gramofonu... Komp je još uvek misaona imenica za naše pleme, u prenesenom značenju, naravno. E, koliko smo mi nesposobni, toliki je i raspon uticaja sa strane, toliko se sa nama poigravaju i usmeravaju vetar kud im je drago.
A ne bismo ni mi bili mi, pravo srpsko pleme, da se sami ne ujebavamo koliko god je to u našoj moći. Baciću samo pogled na Marakanu u vreme neke «važnije» utakmice... A i to je posebna priča- navijanje...ludnica- po kojim se kriterijumima neko odredjuje za odredjeni klub? Koja je to doza fanatizma i gluposti, bolje rečeno fanatizma u gluposti, da neko zbog toga mora da strada. Šta, to je cool?..........?!!!!! Znate kad ćemo u Evropu? Nikad! A možda ni tad. Naravno, ukoliko ne prenesemo ludilo na Evropu, pošto teško da će ono njihovo ljudilo preći na nas...Otporni smo mi... «Tvrd je orah voćka čudnovata»..... Ne znam samo čiji se zubi lome...
E, sad... Ja bih sve sa vrha na jedno mesto poslala. Sve, od onog gore, preko direktora bolnice, do direktora škole i sve po stranačkoj direktivi postavljene budže. Sve bi to trebalo usranom, da izvinete na izrazu, motkom proterati i dovesti neke Nemce da naprave reda ovde.
Mi smo za red nesposobni sami. Nas treba u obor neko da SATERA, da lupi šakom o sto i nacrta nam šta treba da radimo. Mi smo narod nesposoban za demokratiju. Ona kod nas za tren oka ode u anarhiju. Mi ne možemo bez rata da sastavimo ni deset godina! Nama treba okorela diktatura, ali iz neke druge ruke.
I da sam Deda Mraz, ni ja ne bih žarko želela da imam kuću u Srbiji.
Eto...nek’ sam i to rekla.....
dobar stav, da imaš više istomišljenika, verovatno bismo krenuli sa mrtve tačke, pa makar to značilo i u ...
Autor domacica 28 Decembar 2007, 20:17Prijatno!