Gago (http://gaga13.blog.rs/), evo mog domaćeg, u kratkoj formi, sasvim jasno:
Ne varam i ne praštam, ma kako to zvučalo, ma kako mene bolelo... Taj stav se kod mene ne menja...
Evo kako ću ispeći vruć krompir... Biću sasvim kratka i jasna, i što je najbiitnije totalno iskrena... (Dalje)
Ne, ovoga puta neću pisati o štetnom uticaju
sistema na moje poimanje života. Neću kritikovati neke norme, vladajuće
principe, niti ću napadati neke ljude koji pojma nemaju da ih napadam... Ovaj
post ću posvetiti sebi. „Što da ne?“, pomislih dok u pozadini dreči Bora
Djordjević sa nečim trulim u državi Danskoj... Prebacujem na Nojevu barku i
počinjem ovaj text. Ne, ovaj txt ću posvetiti onome čime sam ja odredjena...
Neću pisati kako volim da se šminkam, da lakiram nokte, idem u shoping, solarijum, jedem sarmu po slavama, torte, niti kako gotivim Pitagoru i volim da čitam knjige. Moš misliti!!!
Pre nekih mesec dana dečko je ubio klinku ispred Ekonomske u Mitrovici. Devojčica je imala šesnaest godina. Više je nema. U redu, ubio je. Šta je danas nekog ubiti? Čujem na TV-u svašta, pa mi je nekako prirodno da neko nekoga ubije.
No, sve te groteskne izopačenosti koje se dešavaju oko mene pokazuju mi koliko sam ja srećna zbog svojih dvadeset. Kaže moj drug Ivan: „Jbt, ja se cimam oko uslova, a nju je lik isekao nožem kad je krenula na prvi čas...“ Znači, j%%%% ja ježa u ledja ako se sledeći put budem žalila na bilo šta! Ovo nije new year“s resolution. Ovo je sada moja filozofija. Argumenti za:
Danas mi je rodjendan. Želim da se ostvari nekoliko stvari kao poklon univerzuma meni, tek tako. Smatram da ću biti srećna ukoliko sve bude išlo onako kako sam zamislila u globalu. Finese neka dodju kao iznenadjenje. Želim: (Dalje)
