Vavilonska Ribica -
Autor wavribica | 28 Decembar, 2007 | read_nums (4139)

Nije vreme za politiku, znam. Nisam planirala da pišem na ovu temu, ali nešto me kopka, pa moram da kažem, čisto da ne ostane neizrečeno. Ne upuštam se inače u bilo kakve rasprave koje imaju veze sa politikom jer smatram da nisam kompetentna za tako nešto. Ne poznajem detaljno sadašnji spektar političara (ali koliko čujem, šarolik je), ne raspolažem dovoljnim kvantumom činjenica, a i dogadjaje koje su mi servirali istoričari u školi (svaka čast svima, da se ne ogrešim) stavljam pod veliki znak pitanja, za svaki slučaj i za ne daj Bože. Ali to ne znači da nemam stav.

Imam ga.

I sad ću da ga iznesem. (Dalje)

Autor wavribica | 19 Decembar, 2007 | read_nums (2347)

Još jedna priča iz trećeg lica. Još jednom se ogradjujem, opet samo potencijal za ideju ostaje, nema mesta za šizofreniju, da se razumemo.

 


 

Priroda se usaglasila.

Presuda je doneta.

Biće izvršena bezuslovno i odmah.

Ne postoji pravo na žalbu.

Bubice su pevale poznatu Hotel California.

Gavran je sedeo na grani naizgled bezbrižno i čekao.

Gadna jeza prošla je njenim telom, obustavila tok misli i srušila je na tlo.

Praznina i tišina...

Istog trenutka su se oko nje stvorila čudovišta. Ona iz istočnjačkih legendi, po obliku ljudi sa crnim rukavicama, crnim kapama, crnim očima i avetinjski belim licem. Bića groznih misli i još groznijih namera... Kao lešinari su se okupili oko plena i nežno je postavili u kovčeg prelepih boja. (Dalje)

Autor wavribica | 17 Decembar, 2007 | read_nums (6452)

 

Ovakve dane volim. Kad bih umela da napravim odgovarajući grafik bilo bi mnogo lakše da objasnim o čemu se radi. Naučiću i to jednom... Umesto toga, poslužiće reči s kojima sam u poslednje vreme posvađana na krv i nož, da ne kažem da me jako nerviraju što ne slušaju... Da su sve dosadne i nepotpune i da svakoj treba guranje da bi se izgovorile u željenoj formi i da bi zvučale onako kako to ja hoću. Sada s dozom rizika pišem reči koje verovatno neće ni na šta ličiti, koje će biti nepovezane, već izrečene, odavno prevaziđene i isfurane. E- baš me lepo briga! I još jednom- baš me briga!!!

Evo: 

Ravna linija je tama, horor, smrt.

 

 

 

 

 

 

 

Ravne linije se bojim.

 

Šta je glupa ravna linija?  (Dalje)

    My picture!

Kategorije