Na dvosemestralnom kursu filozofije u prvoj godini sam slusala predavanja jednog od boljih profesora na mom faxu. Bila su zanimljiva, nisam ih propustala i uvek sam se nalazila u prvom redu, da sto bolje cujem, da slucajno nesto ne propustim. Stvarno sam bila odusevljena. Nekako mi je, od svih epoha koje smo presli na tom kursu, od svih filozofa, misli, nacela odredjenih vremena, najdrazi ostao Pitagora, a sa njim i cela anticka filozofija do, recimo Sokrata...

Iskreno, njega gotivim jos od Gimnazije. On i njegova skola su mi bili najzanimljiviji sto zbog blesavih navika, sto zbog filozofije... Zato bih da proverim koliko sam o tome zapamtila...

Pitagora vodi poreklo sa Samosa. Bio je mitska licnost, dozivljavali su ga kao polubozanstvo, dakle izuzetno cenjena faca, covek velike energije, izuzetno nadaren... Grci su, bezeci od Persijanaca, osnovali koloniju na jugu Italije. U grad Kroton sklonio se Pitagora. Osnovao je Pitagorejsko bratstvo, koje je predstavljalo politicki savez, ali i religioznu sektu. Pitagora namerno ne pise. Po njemu znanje treba da bude ezotericno, dakle zatvoreno, ne treba da bude dostupno svima. On ne pise i zabranjuje svojim ucenicima da pisu. Tek su se neke mladje generacije Pitagorejaca, Filolaj, na primer, ogresile o Pitagorinu zabranu i na osnovu tih spisa mi saznajemo o ovom mocnom klanu, koji je trajao cak do Aristotela. Inace, Pitagora je prvi za sebe rekao da je filozof (onaj koji tezi ka mudrosti).

U vezi sa navikama i obicajima unutar klana se moze dosta toga neobicnog reci. Oblacili su se u belo. Bili su striktno vegetarijanci, mada nisu jeli ni sve vrste povrca, marihuanke, na primer, zbog nadimanja. Nije se smelo ici glavnom ulicom. Smatrali su da ne treba stajati iznad odrezaka svojih noktiju, da ne treba ostavljati tragove lonca u pepelu, da ne treba sedeti na merici za zito itd. Ove navike detaljno izlaze Diogen Laertije i one se tesko mogu smatrati cisto filozofskim doktrinama.

Pitagorejci su prvi koji izvlace zene iz mraka, uvazavaju njihov um i primaju ih u bratstvo. Po njima je najvrednija duhovna kategorija coveka prijateljstvo. To je cist duhovni odnos bez erotske privlacnosti, neopterecen culnoscu. Simboli pitagorejskog prijateljstva su Damon i Fintija iz Silerove balade "Jemstvo".

Po Pitagori je arhe (prauzrok, prapocelo, sustina) broj. Do broja su dosli preko muzike. Visina tona je prouzrokovana duzinom zica, a to se moze brojem odrediti. Broj kao arhe postaje princip po kome  stvari nastaju i zbivaju se u kosmosu. Trijumvirat interesovanja kod Pitagorejaca jeste muzika, astronomija i medicina. Veruju u metempsihozis, tj. u seobu dusa. Ta teorija je originalno Pitagorina, a Heraklit je prihvata. Smatraju da postoji ogranicen broj dusa, a smrt nema tu moc da unisti toliku kolicinu energije koju ima dusa. Zbog toga se ona samo seli u bilo koje drugo telo. Sam Pitagora je tvrdio da se seca svih svojih metempsihoza. Navodno je njegova dusa ranije boravila u caru Piru...

Uvode pojam monade- jedinice. Monada je isto arhe. Nju treba tumaciti kao element, dakle kao ono od cega je stvar sastavljena, a prema brojnim odnosima uredjena. Takodje uvodi pojam praznine (tokenon). Prazninom se razlikuju prirode stvari, jer ona je ono što odvaja i razdvaja stvari u nizu. To se prvo dešava s brojevima, jer praznina razdvaja njihovu prirodu. Zasluzni su i za pojam kosmos (red, sklad, univerzum). Upravo je kosmos, tj. red princip broja. Tako broj postaje ukras. Osnovali su estetikuu sustinskom smislu. Matematika im je kljuc za razumevanje svega (mathema=znanje). Napravili su od matematike opstu nauku, podizuci na opsti nivo teoremu "povrsina kvardtara nad hipotenuzom jednaka je zbiru povrsina kvadrata nad obe katete (to zna svako dete)".

Razvili su teoriju o muzici sfera. Naime, sva nebeksa tela se krecu po unapred utvrdjenim putanjama, a njihovi odnosi su uredjeni brojem. Tim svojim kretanjem uznemiruju eter. Nadrazeni eter proizvodi muziku sfera koju mi ne mozemo da cujemo, ali je nasa svest njome negde natopljena.

Pitagorejci su imali religiozan odnos prema brojevima. Razvili su mistiku brojeva. I svaki broj ima svoje znacenje. Budući da im se čini da je broj deset savršen i da u sebi obuhvata čitavu prirodu brojeva, tvrde da i tela koja lutaju po nebu ima deset, ali zbog toga što ih vide samo devet, oni izmišljaju antizemlju kao deseto. U ovu dekadu nije ulazila "centralna vatra", oganj i izvor kosmičkog života. Ova "centralna vatra", kao i Antizemlja, ne vide se iz ljudskog boravišta, i to zato što se to boravište nalazi na onoj sunčanoj strani Zemlje, koja se nikad ne okreće prema centralnoj vatri i Antizemlji. Figura nad kojom su se zaklinjali zove se tetraktis. Ukupan zbir tacaka u tetraktisu je, naravno, deset i ona je savrsena jer je beskrajna, moze se produziti u nedogled, tj. ima dimenziju apeirona.

Hu... Ima ovoga dosta!