Nesto sto me razdrmalo iz "dogmatskog drezema"...
Autor wavribica | 16 Jul, 2007 | read_nums (1334)Prica koju sam cula sinoc dok smo drugarica i ja pravile girl-party u praznom stanu je tako normalna za ovo vreme, tako ucestala... Ali neprirodna i bljutava. Valjda me takve stvari nisu doticale jer se nisu desavale mojim bliskim prijateljima... Bilo je to do sada od mene tako daleko i nebitno... A ipak je bilo tu sve vreme, samo ja nisam znala...
Naime, jedna moja drugarica je pre nesto jace od mesec dana bila trudna sa svojih devetnaest godina. Test je bio pozitivan, decko je ubedjivao da zadrzi dete opusteno, mama isto tako (njeni su katolici, pa su igrali na kartu zvanu "veliki greh")... Mogu misliti kako joj je bilo... Pocetak ispitnog roka, saznanje da je trudna, potvrda od ginekologa... Sva sam se najezila... Ona je ipak abortirala, nastavila svoju vezu, svoj fax, svoj zivot, prekinula jedan tudji... Sad mi deluje OK, ali mislim da se to ne zaboravlja... Njena veza je sasvim druga prica u koju ja necu da se mesam niti jednom jedinom recju, znam da nema svrhe... Neka ide kako ide, ali zao mi je jako.
Ne znam sta bih radila da sam bila u njenoj situaciji. To je totalni shit. Znam jedino da nije zatrudnela devojka koja se stitila nekako, bilo kako, nego ona koja ide "na poverenje". Meni je to stalno u glavi. Mozda malo i preterujem... Ali zasto da izazivam sudbinu...? Ne sudbinu, nego sebe samu... Zasto da se dovodim u situaciju da ubijam nekog? A mislim da bih uradila isto sto i ona... Jeste okrutno, ali uradila bih to. Zao mi je, nije ljudski, neprirodno je, opasno, ali... Necu to sebi ni dozvoliti... Nadam se samo da ona nece imati preverlike posledice...
bolje sprečiti nego lečiti... :)
Autor highlander 16 Jul 2007, 14:16