Pre par godina isla sam "na more" u Egipat. "Na more" jer se tamo stvarno ne ide zbog vode i brckanja, nego u razgledanje... Voda jeste prelepa, cista i topla, ali ja sam se sveukupno brckala u moru svega desetak puta...

Prvo: Kairo... Grad od blizu trideset miliona stanovnika! Sama brojka govori sve... Ogroman je, nisam videla ni jednog jedinog semafora, tu k'o ume da vozi ostace ziv, ako nije bas siguran, bolje mu je da ne gura nos tamo gde mu nije mesto! Kakav, bre, rent-a-car?! Porodice su ogromne, pa ljudi zive na smenu u stanovima koji su smesteni u ogromnim zgradama koje se, pak, non-stop nadogradjuju. Iskreno, grad mi se nije svideo... Prevelik je za moj ukus. Lici mi na veliku deponiju... Nesto mislim: da ne poseduje Nacionalni muzej i piramide u blizini, nikad ne bih otisla tamo...

Piramide... Jedino sacuvano svetsko cudo... Iz busa mi nisu delovale TOLIKO velicanstveno. Ali sto im se covek vise priblizava, to bolje konta da je jedan blok velik gotovo kao i on sam. Ulaz je dozvoljen u jednu piramidu. Ulaznica kosta otprilike nasih 100 dinara... Ali nikome ne bih preporucila da se spusta dole. Negde oko 8h, kada smo mi bili tamo, temperatura je bila blizu 50 stepeni na otvorenom. Kako sam krenula dole (a ide se jako uskim stepenicama u dve kolone, i to se one spustanu vodoravno na dole), temperatura je postajala sve visa i visa, vazduh sve tezi i "mirisniji" i zidovi sve uzi... Trazila sam da me propuste da predjem u onu kolonu koja IZLAZI NAPOLJE!!! Ljudi izgledaju kao da su preziveli tri uzastopna sloga kad se pojave na "vratima". Moja mama se spustila do kraja.... To me ne cudi, posto je ona taj tip... Ali kaze da joj nije bilo svejedno, sto se moglo videti i po boji njenog lica koja je vukla na bledozeleno... Tata je bio pametan i ostao sa Ognjenom i Stefanom u klimatizovanom busu.

Dalje...Nacionalni muzej u Kairu... Zaista nesto velicanstveno... Ali za pet-sest sati, koliko smo mi proveli tamo, ne moze se videti ni 50% eksponata.  Videla sam Tutankamonovu masku u staklu, okruzenu obezbedjenjem... Njegovu opremu nadjenu u grobnici u Dolini kraljeva... Njegov tron oblozen zlatom, krevet na kom je bila smestena mumija...

Kasnije su nas odveli u fabriku teskih orijentalnih parfema... Inace, baze koje za svoje mirise  koriste Gucci, Armani i sve te velike face, poticu upravo odavde...

Pa na mesto gde se rucno rade slike na papirusu... Posebnim bojama... Prelepo izgleda...

Put nas je odveo i u Aleksandriju... Prelep mediteranski grad sa bibliotekom koja sada izgleda, malo je reci, ali NAMUNJENO... Sa gomilom racunara, lasera... Ma gotovo prava SF...

I na kraju Luxor... Dolina kraljeva i kraljica... Veliki kolosi i nalaziste alabastera...

Kod hrama kraljice Hatsepsut su '97, ako se ne varam, islamisti poubijali blizu 60 nemackih turista... To su nam rekli tek na kraju!

Inace,  na put ka Dolini kraljeva ide se u konvojima, pod punom policijskom pratnjom. Nije ni malo prijatno, posto su svi oni naoruzani, a i jasu kamile... Realno, oni od turizma zive. Od turizma i vodenog saobracaja kroz Suetski kanal. Zato je sve to tako udeseno.

Bila sam u grobnici jednog od silnih Ramzesa... Mislim da je XI u pitanju... I cula svakakve price... Od toga da je imao dece, ne zna im se broj, i zena...tek se njima ne zna broj..:-). Tamo je bilo TOLIKO vruce, da ja iz busa uopste nisam izasla da vidim kolose izbliza... Sad mi je zao... Ali napolju je bio pakao!!! Jedina sam ostala u autobusu.

Inace, dva hrama u Luxoru su bila spojena alejom sfingi koja se protezala duz celog grada... Sada ih ima samo nekoliko... Nisu velike kao ona kod piramida, ali su jako lepe...

Ukoliko se jos necega setim, dopunicu ovaj post... Jedino sto mogu reci sad, kad posmatram to sa vremenske distance, jeste da stvarno vredi videti tu kolevku starog sveta i provesti bar neko vreme u tom svetu koji pise s leva na desno... I razmislja s leva na desno... Kao da su vas naopacke okrenuli, a vi se sad prilagodjavajte na sve... Od vode, preko vazduha, do ljudi, koji btw, uopste ne odaju sliku i ne brane ugled nekada veoma mocnog carstva...