Face the Dream
Autor wavribica | 24 Septembar, 2007 | read_nums (1409)Nekoliko noći zaredom tajnim odajama moga Uma lutala su groteskna čudovista groznih glasova, jezivih poruka i ludačkih pogleda, ona koja može da stvori samo mračni san, koja obličje dobijaju putem reinkarnacije najvećeg crnila u ruznu sliku koja se pokreće i šalje signale koje ja ne razumem najbolje, ali definitivno imaju veze sa mojom podsvešću... Pozvaću Secanje u pomoć da mi predoči sliku tih groznih izmišljotina moga Uma, kom bih dodala epitet "biip"- bolje da se ne izražavam...
Na nekoj planini daleko, daleko ima jedan kućerak od drveta na dva sprata.
U okolini nema ljudi... A unutra, na tom gornjem spratu, živi devojka crne, duge kose.
Ja primećujem da je ta njena soba opremljena samo stvarima koje je koristila moja pokojna baka. Isti krevet, isti prekrivači, sto, stolice, posudje, ukrasi, zavese koje je ona vezla, moja maturska slika na zidu do prozora, isti starinski miris... Sve, sve...
Devojka uopste ne konta da je ja posmatram i izlaže dugi monolog, otkrivajući mi neke svoje tajne.
Kao, ispod tog kreveta postoji neki kofer... Ona ga redovno svaki dan otvara. Navikla je tako i ne pronalazi ništa čudno u sadržaju tog kovčežića, ali ne bi mogla bez tog rituala da započne dan...
Mene je povela ženska radoznalost i morala sam da ga otvorim... Opet bez znanja sadašnje vlasnice bakinih stvari...
Izvukla sam oveći kovčeg ispod kreveta i otvorila ga. Nalazili su se tu neki češljevi, ogledalo, staklena kokoška i jos gomila sitnica za koje znam da su pripadale mojoj baki. I u ovećoj providnoj najlonskoj kesi četvrtastog oblika neka duga, svetlucava, bela haljina i ceduljica na kojoj je crnim boldiranim ćiriličnim slovima pisalo "MRTVAČKA ODORA" ili "MRTVAČKI POKROV"...
Umalo me šlog nije strefio kad sam skočila negde oko 4h i više nisam mogla da zaspim baš dugo...
Često je sanjam...tu moju baku. Ona je umrla sredinom decembra prošle godine. Ona zapravo nije bila moja prava baka, ali je odgajila mog tatu i zivela udata za mog dedu... Znam je od rodjenja i znam da me je jako volela.
Sećam se tog 15.12. prošle godine. Došla sam kući na vikend i čula da je ona umrla.
Nisam išla na njenu sahranu, nego sam ostala kući. Nikad nisam bila na sahrani i mislim da ne bih najbolje podnela prisustvo na nekoj.
Ali osećam se jako čudno kad je sanjam. Kao da me zove i opominje da sam pogrešila... To verovatno radi moja savest... Jbt, uopšte nije prijatno...
Uh , najezio sam se.... Da li je sve to slucajnost... ili podsvest ne znam.. i ja sam jedno vreme sanjao mrtve osobe... ali sada vise ne.. i potpuno sam opusten u vezi toga... Valjda ih treba pustiti!!! i onda ti se i podsvest smiri...
Autor dmc 24 Septembar 2007, 14:47