Kad sam bila klinka i zivela daleko, daleko, u nekoj sasvim drugoj prici, koja je trebala drugacije da se zavrsi, mama me je ucila razne pesmice i citala Peru i Belindu (komplet od sest malih svetloplavih knjiga u kojima su glavni akteri Pera i Belinda sa svojim psom Rokijem...mislim, dozivljaji su im totalno blesavi i naivni, ali uz njih sam odrasla...kazu da se primete posledice:-)) Svejedno, uzivala sam u njihovim pricama, ali ono sto je ostalo neizbrisivo i nekako urezano u moje pamcenje jeste pesma Kako zivi Antun Tun. Tekst je potpuno blentav i smesan.. I sad me odusevljava! Oduvek sam je znala napamet celu i stalno je ponavljala k'o pokvarena ploca sa svoje tri-cetiri godine... Onda je ona zalutala u neki zatureni kutak moje svesti i dremala tamo dobrih desetak godina, sve do pre godinu i kusur dana u mesecu oktobru, oko 19h uvece . Sedela sam na "Del-ovoj" klupi na Majmuncu u onom starom parku sa osobom koja zna tu pesmu iz neke svoje "sasvim druge price". S obzirom da ni jedno od nas dvoje nije poprilicno dugo obnavljalo "gradivo", pozvali smo u pomoc drugu mamu koja je svoje dete ucila raznoraznim pesmicama. Bilo je to lepo evociranje uspomena i na par trenutaka vracanje u "sasvim drugu pricu", pricu detinjstva, koja je neprimetno odleprsala u zivote drugih klinaca i klinceza da pise redove novih, drugacijih, nevinih i bezbriznih prica. U neko buduce vreme, u vrtoglavim i dubokim virovima sopstvene proslosti, ogledace se setna lica istih tih klinaca i klinceza koji sad nisu svesni koliko je lepo biti mali... :-) Evo i teksta pesme...