Malo o Vavilonu...
Autor wavribica | 19 Avgust, 2007 | read_nums (11720)Hajde da se zadubimo u vrtoglave virove istorije velikih dela, gradjevina, ljubavi, legendi i glamura... Bilo je to pre vise stotina godina...na teritoriji dalekog Orijenta, kuda su isli stari germanski vitezovi da traze srecu, a nalazili su konkubine, vino, razne trave i uzbudjenje...nesto novo, mirisa koji opija kao najjaca droga, ukusa koji omamljuje i ostavlja pecat duboko urezan u svest viteza... Bio je to Vavilon!
Drevni grad Vavilon mora da je bio iznenadjenje za sve posetioce svoga vremena. Jedan njegov deo se i danas ubraja u sedam svetskih cuda. To su Viseci vrtovi Vavilona. Jedna od pretpostavki jeste da je vrt podigao kralj Nabukodonosor da bi usrecio svoju konkubinu koja je odrasla u zelenim predelima, a pustinja Mesopotamije je cinila depresivnom...
Postoji i alternativna prica po kojoj je vrtove izgradila asirska kraljica Semiramida tokom petogodisnje vladavine, pa se cesto nazivaju i Semiramidini vrtovi. Gradjeni su u obliku stepenastih piramida sastavljenih od vise terasa koje su se postepeno smanjivale, a na samom vrhu bilo je posadjeno drvece. Ceo kompleks delovao je kao prirodno brdo prekriveno biljkama. Izgradnja terasa pomocu svodova u to vreme bila je svojstvena samo Vaviloncima koji su prvi koristili svod u gradnji.
Herodot: "Tim Vavilonom vladalo je mnogo kraljeva koji su zidove i hramove sagradili, a medju njima i dve zene. Ona koja je davno vladala i kojoj je ime bilo Semiramida, podigla je nasipe na ravnici vredne da im se covek divi. To su bili Semiramidini vrtovi."
Grad je izgradjen u bogatu i prekrasno oblikovanu metropolu. Prvobitno ime grada je bilo Bab-ilu, sto je u prevodu znacilo "bozja vrata". Bio je izgradjen na sedam brezuljaka. Opkoljavao ga je dvostruki zid ili, bolje receno, nekoliko dvostrukih zidova. U grad se ulazilo kroz osam vrata. Ona su bila posvecena bogovima koji u gradu imaju svoja svetilista. U severnom se delu grada nalaze Severni i Glavni dvorac, a duz obe palate proteze se Ulica procesije. Obe te palate stitile su Juzni dvorac koji se nalazio neposredno unutar gradskih bedema. To je ogromna palata vavilonskih kraljeva. Na severnoj strani dvorca blizu vrata boginje Istar bili su izgradjeni Viseci vrtovi. Po legendi je cak i Aleksandar Makedonski hteo da umre u vrtovima. Umro je od malarije 323.p.n.e. u Vavilonu.
Prolazili su vekovi. Voda je pocela da unistava lose pecene glinene plocice. Pali su svodovi i stubovi na kojima su se nalazile terase sa zelenim vrtovima. Mracno prorocanstvo Izaijino se obistinilo:
"Vavilon, ures kraljevstava, ures i ponos kaldejski
bice kao Sodoma i Gomora kad ih Bog zatre.
Nikad se vise nece naseliti,
od kolena do kolena ostace napusten.
Arapin onde neće dizati satora,
niti će pastiri ondje pocivati."
Rec Vavilon danas se koristi i kao opsti simbol za multikulturalnu i multietničku metropolu u kojoj istovremeno zajedinicki zivot deli vise naroda, vera i jezika. Ponekad oznacava i veliku urbanu celinu iskvarenu porocima i nemoralom.
U vavilonu, ali i ostalim gradovim Vavilonskog carstva zidane su stepenaste kule, tzv. zigure. Kula u Vavilonu se pominje u Bibliji, a zidana je s namerom da dopre do neba.
A Vavilon je danas inspiracija za neke jake stihove:
Marchelo - (Puzzle Shock, 2005) - Novi Vavilon
[intro]:
Bila jednom zemlja bez glave i repa, zbunjena cheka
nekad sve je probala, al' sebi nije nashla leka.
Senka nad njome stajashe, nadri - doktori bajashe, u nadi dokoni lajashe..
u stvari, zlokobni tajac je dozivao kishu bez dodola,
svaki ondashnji znalac je obmana, skorashnji talas, bez korena
trchi kao Forest Gamp, a nema promena, era otrova,
i smena zlotvora, a stada cela pokorna, i opet krah.
Kad sevashe nebom, jedan pijanac je sedeo.. pio, pushio,
gorko psovao sve redom, doshao na ideju odjednom zbog chega se zivi bedno,
lupio rukom o astal, ustao i glasno rek'o svima:
[1.strofa]:
"Boli nas taj eho secanja shto drobi spas!
Svi mrtvi spremni su za krajnji rat: ljudi od zemlje na zemlji-
a gore vajni sprat (nama pripada raj!)
nash pali tron je temelj za novi Vavilon - pa gradimo! (josh uvek cheka nas taj)
raspali most, da spaja nas sa nebom shto nam pripada svo! (odozgo gleda nas On)
zaspali Bog - slep i gluv za bol shto trpi sav njegov rod.. (shta ovde imamo to?)
raspad i zlo - mi smo sirochad, gledamo ledja tvorca svog.. (necemo vishe dno!)
... gradimo kulu do neba, na vrhu je shiljak:
probodi Boga kroz srce, da narod bude miran!
A frula pastira nek svira za neko novo stado..
Ovo je obavio jadom, ovo je ostavio samo..
Ljudi od plastelina, praznih ochiju, ludi od naftalina iz kojeg secanja potichu...
..a On? Pije ambroziju od krvi nashih zivota!
Svi zajedno, braco, gradimo kulu, ubijmo skota!"
[refren(Miljana)]:
Moje ochi gluve su za mirise.
Ti govorish mi sve sne - ja ne vidim te...
Pokazujesh mi lice - ja ne chujem te...
...stavljam katance na kazaljke...
(...a to boli ga...!)
[2.strofa]:
Ljudi prazni, prozirni, bez smeha, bez suza...
U pohodu na bolje sutra zguzvala se svrha,
a i dalje gradi se kula - svakoga dana, u svakom pogledu.
ka bozijem srcu zaoka je u svakom nashem delu!
I svaka rech - cigla, svaki chovek - stub, brze i brze.
...najjache vezani kad zajedno mrze...
A mesija nije najmudriji, vec ko viche najglasnije
onog pijanca niko nije ni pamtio kasnije...
Ostade navika da sledimo vodeceg
kad vreme odvede vodeceg - sledimo sledeceg.
Slepih armija za njega se lepi, spremna da gine
samo pokazi krivca - eto koride!
Greshni greshku ne vide pa im greshno nije preselo.
Sinovi Adama i Eve Zmiju slede nesvesno.
Milenijum u kom vileni um, otrovnim zarom.
bezbrizni novi Vavilon zaboravlja prichu o starom...
Vaviloncima se jezici vezashe u chvorove
da ne razumeju bliznje kad govore..
Nikad takli oblake, nikad makli poroke,
zalivajuci svoje korove, otrovashe svoje korene..
.. sad evo nove bozje porote! Proglasismo ga greshnim!
I dobismo istu kaznu.. hajde, prichaj sa nekim..
Uzalud shapucesh mi snove, ochi za mirise gluve..
deo smo armature kule, tu je sve shto znam i umem,
pa ne pruzaj ruke, odavno te ne razumem!
Ljudi ljudima tudji, ka vechnosti hrle..
LJudi s bar kodom na chelu, neosetljivi na bol...
Ljudi tako mali da im prashta probodeni Bog!
[refren]
I neke simpaticne pesme:
Title: Boney M. - Rivers Of Babylon lyrics
By the rivers of Babylon, there we sat down
ye-eah we wept, when we remembered Zion.
By the rivers of Babylon, there we sat down
ye-eah we wept, when we remembered Zion.
When the wicked
Carried us away in captivity
Required from us a song
Now how shall we sing the lord's song in a strange land
When the wicked
Carried us away in captivity
Requiering of us a song
Now how shall we sing the lord's song in a strange land
Let the words of our mouth and the meditations of our heart
be acceptable in thy sight here tonight
Let the words of our mouth and the meditation of our hearts
be acceptable in thy sight here tonight
By the rivers of Babylon, there we sat down
ye-eah we wept, when we remembered Zion.
By the rivers of Babylon, there we sat down
ye-eah we wept, when we remembered Zion.
By the rivers of Babylon (dark tears of Babylon)
there we sat down (You got to sing a song)
ye-eah we wept, (Sing a song of love)
when we remember Zion. (Yeah yeah yeah yeah yeah)
By the rivers of Babylon (Rough bits of Babylon)
there we sat down (You hear the people cry)
ye-eah we wept, (They need that ???)
when we remember Zion. (Ooh, have the power)
Hehe... Marchelo je car!
Autor Q 19 Avgust 2007, 15:37